top of page
Writer's picturemediamix0106

Da li su klimatske promene rezultat modernog sveta ili ciklične promene na Zemlji?

Updated: Aug 21

Teorija Milutina Milankovića, jednog od najznačajnijih srpskih naučnika, često se spominje u kontekstu klimatskih promena, ali često dolazi do njenog pogrešnog tumačenja. Milanković je svojim radom objasnio dugoročne ciklične promene u Zemljinoj orbiti koje utiču na nastanak i nestanak ledenih doba.

Naša najčešća predstava o ledenom dobu u stvari povezana sa poslednjim glacijalnim periodom iz koga su ostale ledene ploče na Antarktiku i Grenlandu.

Interglacijalni periodi, sa druge strane, su znatno topliji i tokom njih leda ima znatno manje, odnosno on se povlači sa mnogih delova planete. Mi danas  živimo u jednom takvom interglacijalnom periodu koji se zove holocen i počeo je pre oko 11.700 godina.

Tako na pitanje u kakvom periodu mi trenutno živimo, najispravilnije bi bilo reći da smo mi danas u interglacijalnom periodu, unutar poslednjeg ledenog doba. Medjutim, da li ove ciklične promene mogu objasniti trenutno rapidno globalno zagrevanje koje se dešava u znatno kraćem vremenskom okviru?




Pedestih i šedesetih godina prošlog veka zabeleženi su blagi padovi temperature čemu je najviše doprinela globalna industrijalizacija i čestično zagađenje vazduha usled kog Sunčevi zraci nisu mogli da dopiru do Zemlje. U pojedinim naučnim časopisima postavljalo se pitanje da li novi period glacijacije već počinje, ali onda je sedamdesetih godina temperatura počela da raste, a u dvadeset prvom veku smo svedoci sve viših temperatura.

Prema Milankovićevim ciklusima ovaj period pauze između dva glacijalna perioda u kom živimo trebalo je da traje još 25.000 do 50.000 godina.

Međutim, ljudske aktivnosti doprinele su da se ovaj topliji period dodatno produži tako se da prema nekim predviđanjima, može desiti da narednih 100.000 godina nemamo novu epizodu glacijacije, odnosno ono što se popularno naziva ledeno doba, a glavni uzrok su emisije gasova sa efektom staklene bašte. Povećana količina ovih gasova u atmosferi umanjiće efekte u promeni preraspodele Sunčevog zračenja usled Milankovićevih ciklusa.

Glavni uzročnici Milankovićevih ciklusa su - promene u obliku Zemljine putanje oko Sunca, nagib ose rotacije, i pomeranje ose rotacije koje utiču na distribuciju sunčeve energije koja dolazi do Zemljine površine i to sve uzrokuje dugoročne klimatske promene. Milanković je izračunao da se ledena doba dešavaju na svakih otprilike 41 hiljadu godina, a njegova teorija je potvrđena u mnogim naučnim studijama, uključujući i one koje su analizirale klimatske promene u poslednjih 450 hiljada godina.

Važno je razumeti da Milankovićevi ciklusi ne mogu objasniti trenutne promene klime koje se dešavaju u mnogo kraćem vremenskom periodu. Naučnici, uključujući stručnjake iz NASA-e, naglašavaju da bi, prema Milankovićevim ciklusima, Zemlja danas trebalo da se lagano hladi, a ne zagreva. Upravo suprotno, trenutne promene klime karakteriše nagli porast globalne temperature, otapanje ledenih kapa i rast nivoa mora, što su fenomeni povezani sa ljudskim aktivnostima, poput sagorevanja fosilnih goriva i deforestacije.


Od kraja 19. veka, prosečna globalna temperatura porasla je za 1,1 stepen Celzijusa, a naučnici predviđaju da će ovaj trend rasta temperature nastaviti ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Klimatske promene su stvarnost koja utiče na sve aspekte života na Zemlji, uključujući ekosisteme, poljoprivredu, vodne resurse i ljudsko zdravlje.


Uprkos kompleksnosti Milankovićevih ciklusa i njihovoj važnosti za razumevanje prirodnih klimatskih promena, oni ne mogu biti upotrebljeni kao objašnjenje za trenutno globalno zagrevanje. Ovo zagrevanje je rezultat faktora koji su u velikoj meri povezani sa ljudskim aktivnostima i emisijom CO2 a ne sa prirodnim ciklusima koji traju desetinama hiljada godina.




Klimatske promene danas predstavljaju globalni izazov, a rešenje ovog problema zahteva kolektivne napore na međunarodnom nivou, kao što su oni postavljeni Pariskim sporazumom iz 2015. godine. U budućnosti, razumevanje kako prirodnih ciklusa kao što su Milankovićevi, tako i uticaja ljudskih aktivnosti, biće ključno za očuvanje planete i prilagođavanje promenama koje dolaze.

0 views0 comments

Comments


bottom of page