Veza između ishrane i mentalnog zdravlja nije nova, ali irski naučnici su nedavno
istražili kako specifična ishrana, poznata kao psihobiotička ishrana, može direktno
uticati na smanjenje stresa. Ova ishrana je osmišljena da podrži zdravlje crevnog
mikrobioma, što ima pozitivan uticaj na mentalno blagostanje.
Šta je psihobiotička ishrana?
Psihobiotička ishrana se fokusira na namirnice koje poboljšavaju ravnotežu crevnih
bakterija, a uključuje integralne žitarice, prebiotičko voće i povrće, mahunarke i
fermentisanu hranu. S druge strane, ishrana isključuje slatkiše, zaslađena pića i
prerađenu hranu, koja može imati negativne efekte na zdravlje creva i um.
Namirnice koje čine psihobiotičku ishranu:
Voće i povrće bogato prebiotičkim vlaknima (jabuke, banane, praziluk, crni
luk) – 6-8 porcija dnevno
Cele žitarice (ovas, integralna pšenica, kinoa) – 5-8 porcija dnevno
Fermentisana hrana (kiseli kupus, kefir, kombuha) – 2-3 porcije dnevno
Mahunarke (leblebije, sočivo, grašak) – 3-4 puta nedeljno
Rezultati istraživanja:
U studiji, objavljenoj u National Library of Medicine, učestvovalo je 45 zdravih
odraslih osoba između 18 i 59 godina sa suboptimalnim navikama u ishrani. Polovina
učesnika sledila je psihobiotičku ishranu, dok je kontrolna grupa zadržala svoju
uobičajenu ishranu. Nakon četvoronedeljnog eksperimenta, učesnici koji su pratili
psihobiotičku ishranu izvestili su o smanjenom nivou stresa i poboljšanom zdravlju
creva.
Iako nije bilo drastične promene u crevnom mikrobiomu, istraživači su zabeležili
značajne promene u lipidnom sastavu u fekalnim uzorcima, uz smanjenje ukupne
masti u ishrani i povećanje mononezasićenih masti. Takođe, povećanje metabolita
triptofana, esencijalne aminokiseline važne za sintezu proteina, dodatno je doprinelo
smanjenju stresa i poboljšanom inflamatornom odgovoru organizma.
Psihobiotička ishrana i stres:
Za samo četiri nedelje, učesnici koji su sledili ovu ishranu primetili su niži nivo stresa,
zdravije pokrete creva i poboljšane profile inflamatornih metabolita. Ovi rezultati
ukazuju na to da promene u ishrani, bogatoj vlaknima i fermentisanom hranom, mogu
imati značajan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje.
Ova studija ističe važnost pravilne ishrane u održavanju ne samo fizičkog, već i
mentalnog blagostanja. Ishrana, bogata prebiotičkim vlaknima i fermentisanom
hranom, može igrati ključnu ulogu u smanjenju stresa i poboljšanju opšteg zdravlja.
Comments