Samo jedna srpska reč u turskom jeziku: Božić

Srpski jezik, bogat nasleđem iz viševekovne istorije, nosi sa sobom brojne tragove

turske vladavine na ovim prostorima. Preko šest hiljada turcizama ukorenilo se u

srpskom jeziku, a mnogi od njih i danas su deo svakodnevnog govora, poput reči

burek, džep, majmun, rakija, papuče, torba i drugih. Međutim, manje je poznato da je

i jedna srpska reč pronašla svoj put u turski jezik.

Božić – reč koja spaja kulture

Reč Božić jedini je srbizam koji je u potpunosti prihvaćen u turskom jeziku. Turci je

izgovaraju kao „Bodžuk“ i koriste je isključivo za označavanje Božića po julijanskom

kalendaru, koji pravoslavni hrišćani proslavljaju 7. januara. Za razliku od reči Noel,

koja se odnosi na Božić 25. decembra, „Bodžuk“ ima specifično značenje vezano za

tradiciju pravoslavnih Srba.

Kulturno mešanje kroz vekove

Istorijska interakcija između Srba i Turaka nije bila jednosmerna. I dok su Srbi u

svakodnevni govor preuzeli hiljade turskih reči, Turci su usvojili određeni broj

slovenskih izraza, među kojima su i reči poput kralj, četa, kosa (kao alatka), i višnja.

Ipak, većina tih reči danas je retko u upotrebi, dok je Božić jedini izraz koji je ostao i

aktivno se koristi.

Svedočanstvo zajedničke prošlosti

Upotreba reči „Bodžuk“ u turskom jeziku ne samo da osvetljava deo zajedničke

istorije već i pokazuje kako se kulture međusobno prožimaju, čak i u teškim

istorijskim okolnostima. Ovo je retka pojava u lingvistici, gde srpski doprinos ostaje

trajno zabeležen u jeziku nekadašnjeg osvajača.

Dok srpski jezik čuva sećanje na tursku vladavinu kroz turcizme, Turci kroz reč

„Bodžuk“ indirektno prepoznaju značaj srpske tradicije i pravoslavnog praznika,

potvrđujući složenost i dubinu međukulturnog uticaja.